Biću direktan, in medias res – Ovo je najlepša zemlja koju sam do sada imao prilike da posetim. Tačka. Iako je mnogi poistovećuju sa Dominikanskom republikom, Dominika je zasebna država u istočnom delu Kariba sa obalama na Atlanskom okeanu i Karipskom moru sa oko 50.000 stanovnika, gustih prašuma, vulkana i 365 reka, po jednu za svaki dan u godini prema lokalnom verovanju.
Bivša je Francuska pa potom i Britanska kolonija (sjahao Kurta da zajaši Murta). I taj duh kolonijalizma je osetan. Vozi se levom stranom, zvanični jezik je engleski sa vrlo tvrdim akcentom uz primese lokalnog slenga (na trenutke nerazumljiv) i kreolski koji je manje zastupljen, iskreno – nisam ga baš čuo među lokalnim stanovništvom. Valuta je karipski dolar, na kovanici od jednog dolara nalazi se kraljica Elizabeta II (God save the queen).
Dominika je „najneravnija” zemlja Kariba prepuna planina i zbog toga postoji samo jedan aerodrom u glavnom gradu Roseau sa kraćom pistom za manje avione koji obavljaju letove u okruženju. Zbog toga su konekcija iz Evrope nemoguće ukoliko želite da samo sa jednim presedanjem stignete do nje. U planu je ambiciozni projekat u kojem će se investirati 5 milijardi Američkih dolara kako bi jedna planina u potpunosti „nestala” i na tom mestu se izgradio novi aerodrom sa dužom pistom koja će moći da obskrbljuje prekookeanske letove, samim tim konekcije će biti mnogo bolje. Vlada Dominike ima u planu da taj aerodrom postane čvorište Kariba za letove iz čitavog sveta i na taj način pospeši turizam.
Moj let iz Beograda sa presedanjem u Parizu završio se u Martiniku, ostrvu koja se nalazi 100 kilometara južno od Dominike. Put od Pariza traje 9 sati. Air France ima redovnu liniju do Martinika pošto je on i dalje teritorija Francuske. Biće zaseban putopis i o ovom ostrvu na kojem sam proveo četiri dana. Do Dominike sam doplovio trajektom koji se saobraća triput nedeljno kroz četiri zemlje Kariba: Svetu Luciju, Martinik, Dominiku i Gvadalupe. Put traje manje od dva sata.
Zašto me je put naneo baš u Dominiku? Odgovor su – kitovi. Po drugi put nakon Istočnog Timora 2023. godine. imao sam priliku da plivam sa njima na otvorenom moru. A more… Najbistrije u koje sam ikada uronio. Sredinom novembra temperatura vode iznosi 28 stepeni. O kitovima bih mogao da pričam danima. Velika većina ljudi gaji stereotipe po pitanju kitova. Da, bez obzira na njihov gabarit i veličanstvenost – bezopasni su po ljude, susreti na doslovno metar od njih normalna su pojava na ovakvim ekspedicijama. Poseduju eko-sonar, koji je u stanju da skenira vaše biće uključujući organe, nešto slično magnetnoj rezonanci. Ukoliko plivaju u jatu, kit kolovođa (ili kitovođa?!) „skenira” i potom deli informaciju sa ostalim kitovima, poput dokumenta koji šaljemo e-poštom. I na taj način dobijaju jasnu sliku o vama, da ste ljudska bića, sisari. Nauka kaže da su u stanju da čitaju i misli. Oni se hrane gigantskim lignjama teškim preko 150 kilograma koje love na dubini od preko 500-1000 metara. Verovali ili ne, isisavanjem vode iz lignji jedini su način na koji se hidriraju. Kako je to sve izgledalo, pogledajte na slikama ispod:
Dolazimo sada i do kopnenog dela ove zemlje. Ekspedicija je svakog dana počinjala isplovljavanjem u 6 časova ujutru i završavala oko 14 časova što je ostavljalo prostor da se popodnevni časovi iskoriste za obilazak ostrva kolima koja smo planski unapred iznajmili na nedelju dana (volan sa desne strane, idi s milim Bogom?!). Koliko sam svako jutro bio „nabrijan” zbog susreta sa kitovima, toliko sam se radovao kopnu jer sam znao da krije mnoge lepote. Na ostrvu se nalazi 9 aktivnih vulkana (srećom ni jedan nije upalio lulu tokom mog boravka). Poslednja erupcija dogodila se pre 20 godina i to jedan od razloga zašto je fauna ostala očuvana.
Patrik Dykstra (svetska faca), jedan od najvećih poznavalaca kitova na svetu, višestruko nagrađivani podvodni fotograf, nosilac BAFTA nagrade za film o kitovima i organizator ove ekspedicije je na Dominici „domaći”, ovo mu je deseta godina kako vodi ekspedicije. I zbog te činjenice savršeno je upoznat sa ostrvom što je meni svakako mnogo značilo znajući da ću imati priliku da vidim sve ono što vredi videti na kopnu. Bujna vegetacija, prašume koje preplavljuju tlo, nebroj različitih vrsta drveća, rastinja, biljaka… Sve u apsolutnom skladu sa netaknutom prirodom. A priroda me „radi”, poput opijata. Baš kao i Patrika. Nije ni čudo da nam je ovo treća po redu zajednička ekspedicija (za sada!). Izdvojiću nekoliko mesta koja su na mene ostavila najsnažniji utisak. „Putovanje dva u jedan”, nije moglo bolje.
Plaža „Rosalie Bay”:
Definicija netaknute prirode. Do ove plaže na istočnoj obali sa vulkanskim peskom moguće je jedino doći kroz prašumu i napušteni rezort, a taj maleni napor koji uložite, ova plaža vam višestruko vrati. Postao sam „vlasnik” plaže u trajanju čitavog popodneva. Vetar, talasi, miris soli, apsolutna tišina, i ja. Po prvi put u životu, poželeo sam da ostanem negde, na ovoj plaži, zauvek.
Selo „Scotts Head”:
Selo na jugozapadnoj obali Dominike na kojem se grle atlanski okean i Karipsko more. Na ovom mestu odigrala se bitka između Francuske i Britanije, borba za prevlast i samo uzvišenje je u to vreme bilo od strateško-vojne važnosti. Osvojio sam ga i ja!
Vodopad „Trafalgar”:
U srcu ostrva, nalazi se nacionalni park sa ovim vodopadom. Tačnije – dva. Otac i majka. Sada mogu da priznam… Iako je strogo zabranjeno veranje, pentranje, napuštanje drvene staze sa koje se pruža pogled na ovaj vodopad sa pristojne daljine meni taj pogled nije bio dovoljan. Na trenutak sam „zaboravio” engleski jezik, natpis na tabli, sačekao da se čuvar udalji i poput majmunčeta sam se obreo u osvajanje vodopada niz sklisko kamenje i brzake. Trajalo je. Želeo sam zagrljaj sa prirodom. I dobio sam ga. I to kakav. Taj zagrljaj dostupan je na videu ispod:
Blaženstva su svuda oko nas. Na ovoj planeti toliko ih je da su nam dva života malo da ih sve osetimo, upijemo, spoznamo. I upravo ona formiraju slike koje ne mogu da izblede. Duboko se urežu u godove naših uspomena. I traju, dok je nas. A ti ćeš Dominiko trajati. Posetiću te ponovo, u to nemam dileme. A tada ću nastaviti gde sam stao – da te istražujem i grlim.
Link ka Instagram profilu na kojem se mogu pogledati fotografije i video zapisi nekih od zemalja koje sam obišao.
