Po koja misao, zapisana u hodu…
Prerasla je vremenom ovaj grad. U najmanju ruku, za dva broja postao je tešnji spram svih ambicija i snova koje je dve hiljade i neke donela sa sobom u njega, pažljivo ušniranih ispod epoleta teget sakoa, ispod kojeg se nazirala bela prozračna majica sa motivom mladosti. Pustivši ih odvažno u etar sa Mosta slobode, još prvog dana pri pristanku voza na treći kolosek.
via Ona
Osmeh. Najčistija pojava. Naravno, ukoliko umeš da se kroz blago sužene konture kapaka zagledaš u Tu dubinu mrkih badema, poput bunara. Oči se osmehuju. Znaš Tu sekvencu? Ranojutarnji, kasnovečernji, iznenadni, spontani… Gost kojeg rado poželimo na čelu trpezarijskog stola važnog kalendarskog datuma, poput akumulatora na čije kleme smo povezani, koji kroz kožu uzvodno šalje jednosmernu struju i zonu crvenog pretvara u zelenu, bez hokus-pokusa ili čarobnog štapića.
via Osmeh
Razredili smo se. Poput domaćina, koji na izmaku slavskog dana sam sebi tanji špricer, ne bi li mu put do jutra bio lakši za dva prsta Banatskog rizlinga u odsustvu. Zagubili smo se. Poput neposlušne igle kompasa udaljenih planina, na raskršću svetova, koja fercera na nekoj, podmukloj frekvenciji, navodeći nas na stazu čije kote izostaju na karti. Udaljili smo se. Poput zidova koje smo podigli, možda i čitav metar više nego što smo trebali, po kojima niče bršljan i mahovina, a te cigle, pazarili smo na poček. Sve ređe bivamo Mi.
via Ljudi
Još uvek mi u ladici sećanja stanuje miris krofni bronzane boje, koje „cvrkuću” na domaćoj masti u bakinoj letnjoj kujni. Nekada, sa upupčenjem, poput kratera na vulkanu koji se savršeno slagao sa domaćim pekmezom od šipka, šljive, kajsije – ma bilo kog pekmeza! A danas… Bez deformacija, savršeno oble, „maltretiraju” se sa špricevima kojim ih bodu u meku i prozračnu dušu istiskajući u njih raznorazne nadeve. Neretko su i u potpunosti šuplje, možeš oko prsta da ih vrtiš, probao sam i uspeo iz prve! Sve se preokrenulo.
via Mirisi
Nasledio sam je. Nedostajali su joj dodiri, Neko da je zagrli. Poput izraslih pramenova kojima je uveliko vreme da posete frizera, a i njena estetika je bila u sličnoj formi. Ali, na njoj tada to nisam primećivao, sve u šta se zaljubimo za nas je tog trenutku savršeno, zar ne? Bila mi je simpatija. Prerasla je u vezu. Sada je ljubav, partner za dva života. Dvadesetak istrošenih kalendara posle, u kojima je sve vreme bila svijena u mom naručju – o našoj ljubavi više nemam dileme.
via Gitara
Zalazak Sunca. Mladi suton sigurno korača ka horizontu. Zvuci talasa neprestano miluju napukle stene. Obala spokoja. Na moje rame sleće jato mirisa Jadrana. Pružam im dlan desne ruke. Neke od esencije iz tog jata sleću na njega i istog časa urezuju se u svaku poru. Znam da će isčeznuti koliko još večeras. Ali, bez tog suvenira – nisam želeo da otvorim oči i vratim se u današnji dan.
via Jadran
Kada kazaljke poklope svoja leđa, ugasi svetlo, ušuškaj se pod jorgan i pogledaj ka mesečini koja će se prelomiti kroz zavesu. Uočićeš sitne, srebrne niti kako se prožimaju kroz okno prozora i talasastim padom nadole prilaze ka tebi, ka tvojoj raspuštenoj, mirišljavoj kosi na jastuku, igrajući se uvojcima. Igra niti, prošaraće tvoja bedra, zakačiće se poput sidra za susedno rame, priviti uz sebe nudeći nežni, ponoćni zagrljaj koji će te čuvati od rđavih snova… Sve do svitanja i prvih cvrkuta, kada će se na vrhovima prstiju iskrasti iz sobe i odleteti natrag, u pravu severa.
via Niti
Dama koju bore vekova nisu ostarile, niti okrnjile poput klipa kukuruza. Gde god u Njena tri predvorja zabaciš pogled poput alasa – razglednica se crta sama. Salaš sa ožalošćenim đermom okružen nepreglednim atarima prekrivenim snegom ili gaz plićaka jedne od mnogobrojnih reka po vijugavoj duži, gde talasi prestaju da zapljuskuju obalu i ostavljaju vlažne obrise na pesku. Na svom trgu Naroda zagrli svakog kome je zagrljaj potreban, i ne pita „Čiji si?”. Njen si. Rodiću se ponovo u Bačkoj, to je sigurno.
via Vojvodina
Bez posebnih želja, naročito onih „istih”, ne praktikujem ih… Iz magacina sa lager-police spuštam reč „Zdravlje” na srebrni papir i pakujem, da izgleda paradno. Neka ti period do narednog rođendana protekne u bezgraničnim količinama zdravlja, kao izvorišta svih osmeha i blagostanja. Zdravlje, kao polazni kolosek ka destinaciji na koju kada dospeš, počnu da se ostvaruju svi oni skromni, ali i značajni snovi koje sanjaš, kojima svakodnevno težiš, koje potajno priželjkuješ.
via Rođendan
List papira. Na njemu – sijaset reči. Čupkamo ga poslednjih sezona sa svake strane po malo, bacajući u nepovrat segmente na kojima su crnom tintom napisane reči: obzirnost, moralnost, skromnost, umnost, brižnost, skladnost. A bezobzirnost, nemoral, bahatost, površnost, nemar, nesklad sve više dolaze do izražaja. Grupisane tačno na sredini, zbijaju redove, jačaju. I postaju realnost koja nas okružuje, koju susrećemo po trgovima i ulicama sve češće – jer smo to dozvolili.
via Reči
