Zemlja gejzira, glečera i ostalih vulkana. Želja koja je oduvek bila prisutna, čekao se samo pravi trenutak – i dogodio se. Nakon Pariza i olimpijade, let od dva i po sata zvučao je kao idealna prilika da se uputim ka Islandu i sa 35 spustim na 15 stepeni, doslovno menjajući godišnje doba. Keflavik je jedini internacionalni aerodrom na Islandu, direktan let do Rejkjavika ne postoji. Dobro obratite pažnju na ovo ukoliko budete planirali svoj put pošto vas očekuje još nešto više od pola sata vožnje do njega taksijem ili autobusom.
Ko me poznaje, zna da težim zemljama u kojima je priroda glavni atribut. A priroda ovde… Drugačija, jedinstvena, koliko sam samo dokumentarnih filmova pogledao o Islandu koji su u velikoj meri i sami „krivci” posete. Island je zemlja najčistije vode iz slavine na svetu, filtrirane glečerima. Flaširanu vodu kupuju samo neupućeni (ulovio sam ih par iz prikrajka). Jedino što ovde ne važi „vidimo se večeras” jer noći u većem periodu godine ne postoje. Čudno je kada se probudiš u dva ujutru a napolju kao da je podne, ali zastori završe „posao”.
Sledi situacija iz rubrike „koliko je svet mali”. Slučajnim odabirom turističke agencije preko „TripAdvisor” stranice, zadesio me je Vjeran, Splićanin koji godinama unazad živi na Islandu kao vodič. Osoba neverovatne harizme, prekaljeni alpinista koji je osvajao sve važnije vrhove sveta i bivši voditelj HRT-a. Prekomandovao me je u pomoćnika koji je sedeo pokraj njega u mini busu i verujem – zažalio zbog toga. „Ubijao” sam ga sa pitanjima vezanim za Island i kao malo dete upijao odgovore i informacije koje je podelio sa mnom. Dogovorio sam se sa Vjeranom da mi bude lični vodič njegovim kolima sledeće godine kada planiram da provedem dve nedelje na Islandu i obiđem svaku kutak zemlje zajedno sa njim, to će biti prava pustolovina. Tom Sojer sa Islanda.
Shodno činjenici da nisam došao na duži period, odlučio sam se da u dve celodnevne ture obiđem severni i južni deo zemlje, na nekoliko sati vožnje od Rejkjavika i mesta koja su mi bila važna da vidim, kao što su:
1. „Reynisfjara” plaža: prekrivena crnim peskom koja važi za jednu od najopasnijih plaža sveta jer talasi dostižu visinu i do 40 metara ali ujedno – jedna od najlepših. Nisu „Igre prestola” lude, znaju gde da biraju lokacije za kadrove serije.
2. „Thingvellir” nacionalni park: Tačka na kojoj se tektonska ploča deli na dva dela i formira prirodnu geološku granicu izmedju Severne Amerike i Evrope. Svake godine ploče se udaljavaju za 18 milimetara jedna od druge. Mesto na kojem je su Vikinzi osnovali prvi parlament 930 godine.
3. „Solheimajokull” glečer: mesto na kojem pomisliš na tren da si na potpuno drugoj planeti, sirovi krajolici u kojima sam uživao tumarajući u nedogled. Držao sam u ruci komad glečera star preko 200 godina, neverovatno vizuelne strukture koja podseća na mnoštvo dijamanata grupisanih u celinu.
4. „Kerið” krater: najmlađi vulkanski krater koji je eruptirao pre „svega” 6500 godina. Obložen je crvenim vulkanskim kamenom koji se ne može pronaći nigde drugde u zemlji čime se smatra veoma posebnim lokalitetom. Vremenom, usled uticaja podzemnih voda formiralo se jezero jarko plave boje za koju su zaslužni minerali sa dna kratera. Spada u jedan od tri najpoznatija vulkanska kratera na Islandu.
I još neke lokacije poput „Gullfoss” vodopada koji me je sledio i „naterao” da ga posmatram čitavih pola sata usidren na jednu tačku potpuno nepomičan. Na njegovom lokalitetu sam se najduže zadržao i teško je opisati rečima koliko „moćno” deluje i koliko imaš osećaj da si mali nevažni patuljak u grotlu prirode.
Priznaću vam nešto, neka ostane među nama… Bio sam „nestašan” i izdvajao se sve vreme iz grupe, neretko preskačući malene ograde, plešući na margini vodopada, litica, talasa ne bih li se izolovao i napravio kadrove kakve sam želeo. Vjeran, videvši da sam nemoguć – digao je ruke od daljih upozorenja i pustio me da teram po svom ha-ha.
Islanđani su „eko-manijaci”, kako sam ih od milošte nazvao. Na svakom koraku možeš da udahneš, osetiš, vidiš apsolutnu težnju kao samoodrživim sistemima koji za cilj imaju očuvanje životne sredine. To me je veoma zabolelo jer sam neko ko živi da jednog dana živi u takvom stanju svesti. Povrće iz staklenika možeš da konzumiraš bez pranja ili trljanja o rukav kako smo nekada to činili kao deca. Sva električna energija proizvodi se iz geotermalnih (70%) i hidro (30%) izvora.
A sam Rejkjavik… Najseverniji glavni grad na svetu. Pitom, pitak, apsolutno siguran u svakom dobu dana i noći. Ljudi su otvorenog uma, edukovani, susretljivi. Činjenica da u svakom trenutku možeš zakoračiti na prag predsednikove kuće koja se nalazi u centru grada, pokucati na vrata i očekivati da će ih on lično otvoriti govori dovoljno o normalnosti po pitanju pogleda na uređenje i težnju jednakosti. Da, tamo zaista stičeš utisak da su svi „isti među jednakima”. Premijerka zemlje biciklom odlazi na posao, a sedište vlade je zgrada ispred koje se turisti redovno okupljaju radi fotografisanja, a učtiva gospođa uredno sačeka da se fotografisanje završi kako bi kročila u zgradu. Nepojmljive stvari za nas koji potičemo sa ovih prostora.
Životni standard im je… Visok! Preko dva metra, grdosija. I to diktira sve ostalo… Rejkjavik je jedan od najskupljih gradova u kojima sam do sada bio. Nudi apsolutni kvalitet na svakom koraku, ali zahteva malo dublji džep, od smeštaja, hrane, preko svega ostalog.
Dragi moj Islandu, simpatisao sam te godinama unazad, a tokom ove posete moja osećanja prema tebi proključala su, poput Onih gejzira. Kupio si me, razoružao, načinio da na trenutke pomislim da sam na drugoj planeti. Kontinent si za sebe, prepun specifike, posebnosti. Kratko si me ugostio, ali ti se vraćam dogodine, da ostanem duže i istražim svaki pedalj tvoje posebnosti, da se popnem na glečere, ronim u njima i plešem nadomak magme.
Link ka Instagram profilu na kojem se mogu pogledati fotografije i video zapisi nekih od zemalja koje sam obišao.
