Samo ime grada budi asocijacije belih plaža, tirkiznog mora, izobilja sunca i fiesti. Kankun je smešten na istočnoj obali Meksika na poluostrvu Yutacán. Dragulj Kariba kako ga neformalno zovu. A to jeste, definitivno. Belji pesak u životu nisam video, sigurno koriste neki izbeljivač sa reklama (ha-ha). Kankun je grad u kojem se najčešće letuje zimi, sušna sezona trade od decembra do kraja aprila kada je temperatura vode oko 27°C a vazduha oko 30°C i u tom periodu ima najviše turista. Od maja do oktobra temperature su takođe slične sušnoj sezoni ali uz padavine i višu vlažnost vazduha (ko voli može doći).
Meksiko je bila prva od tri države, uz Kosta Riku i Kolumbiju na mom proputovanju centralnom i južnom Amerikom. Pošto posedujem Američku vizu, ulazak u Meksiko je dozvoljen sa Srpskim pasošem uz boravak do 90 dana. Stanovnicima Srbije je potrebna viza i izdaje se u ambasadi u Beogradu. Inače, uz Američku vizu možete posetiti 20-ak zemalja u kojima je sa Srpskim pasošem potrebna viza, to su uglavnom zemlje centralne Amerike i Kariba. Let iz Beograda sa jednim kraćim presedanjem u Amsterdamu preko KLM avio kompanije, let ukupno traje oko 15 sati.
Grad je podeljen na dva dela, stari deo (El Centro) i novi deo (Zona Hotelera). Kao crno i belo. Dve suprotnosti. Stari deo grada nije ostavio na mene gotovo nikakav utisak, u njemu je pomalo vreme stalo (kao u ostalom u većini gradova južne Amerike), sa prizvukom „sirovosti”. Zona hotelera je veštački sprud dužine 17 kilometara izgrađen 1970 godine. na kojem su koncentrisani hoteli, restorani, šoping centri, barovi, itd. Smestio sam se u hotel koji je bio tik uz plažu na severnom delu. Manje-više, svi hoteli u toj zoni su takve forme, veoma „gabaritni”, moderni, odišu luksuzom, pružajući pun komfor. Duž čitavog spruda moguće je pešačiti uz obalu. Uputiš se bez cilja, koračaš i upijaš sunce… To sam i činio. Dosegao sam do gotovo južne tačke spruda sa svoja dva tabana koja su već drugog dana bila polu-garava.
72 sata raja. Toliko sam vremena na raspolaganju imao pre narednog leta. Želeo sam da to vreme provedem kraj vode i u njoj, a manje u autobusima koji voze ka lokalitetima koji se nalaze u okolini grada, od kojih je najpoznatiji Tulum u kojem se nalazi arheološki lokalitet Maja. Naprosto – nije mi se odvajalo od Karipskog mora. Možda sledeći put, vredi posetiti. Umesto toga, posetio sam ostrvo žena (Isla Mujeres) koje se nalazi 20 minuta vožnje brodom od Kankuna. Iako samo ime „obećava”, više je ostrvo nego žena. Na njemu se nalazi kip boginje Maje (jaka uteha). Šalu na stranu, ovo ostrvo je dobar izbor za jednodnevni izlet u malo mirnijem okruženju uz koktel sa kišobranom u nekom od barova uz plažu. Na njemu se nalaze prelepe plaže i ljubitelji ronjenja (taj sam!) mogu ispod površine vode pronaći raznoraznog biljnog i životinjskog sveta kao i podvodni muzej.
U Meksiku zbog prisutnosti kriminala i kartela sigurnost varira u zavisnosti od regije. Kankun je uz Playa del Carmen najsigurnija regija u zemlji i apsolutno je bezbedna za turiste. Nisam ni jednog trenutka tokom boravka osećao nelagodno ili nesigurno. Špartao sam po gradu uzduž i popreko – niko me nije pogledao popreko. Ali zalazak dublje u zemlju, naročito prema severu i granici sa Amerikom… Nije baš preporučljivo, momak koji je radio u baru na plaži u hotelu malo me je detaljnije uputio u „problematiku” zemlje, gde sam shvatio da „nije šala”. Dođe čika Narkos i pojede te „mrak”.
Lokalno stanovništvo i zaposleni u hotelima, ostavili su veoma lep i prijatan utisak. Ljubazno su odgovarali na moja pitanja, sa željom da se kao gost osećam ugodno. Sasvim solidno se služe Engleskim jezikom, nije bilo potrebe za dodatnim mlataranjem rukama i nogama radi pojašnjenja. Šta više, zahvaljujući Kasandri, Esmeraldi i Ljovisni čak sam i sam prozborio koju sa njima na mom „tečnom” španskom (ala Televisa presenta). Doktori su za takose, enčalade i ostale gvakamole, što i ne iznenađuje, ipak je to njihova kuhinja, teren na kojem igraju bez greške. Jednom kada okusiš izvornu Meksičku hranu posle dođeš u „problem” da u drugim krajevima sveta priznaš sebi – da je to u stvari Meksička hrana.
Pokazao si da si grad kom vredi pokloniti slobodno vreme ili godišnji odmor. Posetiću te ponovo, kada kod mene zazimi. I ostaću u tebi malo duže, da se još bolje upoznamo. Da me ponovo ugreješ. Da me upoznaš sa svim skrivenim draguljima koje kriješ po džepovima. Naročito one ispod površine vode kojima se posebno radujem.
Link ka Instagram profilu na kojem se mogu pogledati fotografije i video zapisi nekih od zemalja koje sam obišao.
