Poslednja slika kalendara, period škripe snega i svečara

Druga polovina novembra u svom ruksaku nosi miris tinjale bukovine i izmaglicu jeseni na izmaku, uvodeći nas u foto finiš godine, u poslednju sliku na kalendaru. Period svečara, oker bojom oplemenjenih sveća od par pedalja i staklene činije sa koljivom, ukrašenom orasima uz pomoć dve poprečne linije, kako simbol vere to nalaže. Njemu na srebrnoj tacni društvo prave kafene kašike podeljene u dve grupe, sakupljene iz čitavog domaćinstva. U danima priprema shvatimo koliko smo ustvari bili dalekovidi kupujući promotivna pakovanja kafe iako nam kafe tih trenutaka nije manjkalo.

Dan sviće svecem ofarbanim svetlom nijansom kalendarski crvene boje. U papirne kese sa svilenim ručkama, raznih motiva i formata, koje svako od nas u ostavi ima na pretek, ubacuje se crno vino ili drugi komad žestine iz arhive i za njih uvek postoji bojazan da će dospeti nazad na polaznu tačku i adresu iz koje su krenuli da cirkulišu po svecima. Ma koliko se trudili da osvežimo pamćenje iz prethodne sezone, od koga smo ih dobili u privremeno vlasništvo, to je gotovo uvek nedokučivo. Zbog neveštih pogleda gostiju ili prodavaca, uvek postoji bojazan da je ostala etiketa sa cenom ispisana rukom na beloj pozadini, pa je svaki artikal pre odlaganja u kesu bio izložen carinskoj kontroli pre nego što zauzme svoje mesto pokraj bombonjere, dvadeset deka kafe i bude pušten u opticaj.

Od ranog jutra pravi se strateški plan protokola poseta, meri se prolazno vreme, sve sa ciljem da niko tog dana ne bude oštećena strana. Ma koliko se trudili da poštujemo agendu tog dana, domaćini uvek pronađu način da nas zadrže „još malo“ raznoraznim špecijama koje čekaju u pećnici poput tikvenog aduta pred mus1 u partiji rauba2 ili nekom pričom od davnina koja počinje sa „sećam se“ i iznova prepričava svake godine uz plemenite i lovačke nadogradnje.

Ujak Slavko bio je visoko pozicioniran član mesne zajednice i shodno tome, ovog istog dana, morao je jedanaest puta da pročešlja cipele o otirač domova koji su željno isčekivali da ugoste ujna Radu i njega, čuvajući olbe3 posebnih sorti samo za njih dvoje. Nekako kao po preciznoj režiji, zaticali smo se u isto vreme kod istog domaćina, nekoliko godina unazad. Koliko je tog dana morao puta da se susreće sa pijanim šaranom i ne čudi da je i on, negde na međi između petog i šestog otirača, bio jedan od njih, na opšte negodovanje ujne na čije komentare i ozbiljne poglede prekora sa suprotne strane stola uopšte nije mario, dok sam se ja uvek radovao tim trenucima jer je uz promil ili dva uvek besedio o svojim nestašlucima iz momačkih dana.

Suton se duboko nastanio po sokaku. Kraj „radnog“ dana je na vidiku. Dve preostale posete i isto toliko raspakivanja i upakovanja u kapute koji se dinstaju na laganoj vatri kaljevih peći domaćina. Uspavaju nas i pre nego što ih obučemo i navode u nove gurmanske pohode koje ne možemo da odbijemo jer nam ih domaćini uvek serviraju ponosno uz reči; „ E, da probaš ovo!“. Ne postoje malena vrata u daljini ka kojima se možemo uputiti, pat pozicija4 u kojoj nam ne preostaje ništa drugo nego da krišom ispod stola pomerimo graničnik kaiša za jednu rupu udesno, osećajući olakšanje istog momenta i licemerno merkajući rolat od oblandi čijom sredinom se prožima dobro poznata tekstura krem bananice. Nakon pozdrava sa domaćinima uz prideve srdačnosti hvatamo se za prevreli kaput, dok nam je kaiš na pola koplja, i upućujemo se do naredne destinacije iz koje će dopirati žamor dečijih igrarija i miris šporeta koji tog dana fercera5 do iznemoglosti, brinući da nas sve đakonije pažljivo pripremane par dana unazad dočekaju friške6.

Kaldrmu sokaka natapaju škrte pahulje snega kojih je prethodnih godina sve manje i manje, ali opet, zvuk škripe pod nogama koji me prati do novog odredišta je vanilin šećer iz kesice koji ukus zimskih svečara u potpunosti zaokruži u celinu.

mus1 – segment kartaške igre “raub”
raub2 – kartaška igra u kojoj se koriste mađarske karte, popularne “mađarice”
olba3 – okrugla boca sa uskim grlom
pat pozicija4 – šahovski termin stanja u kojem se teško može promeniti dalji tok partije
fercera5 – radi punom parom
friške6 – sveže

389

Podeli tekst na:


Autorska prava

Svi tekstovi i fotografije koje se nalaze na ovoj stranici zaštićeni su pod subjektom pravnog lica, digitalne agencije “FusionIdea” sa sedištem u Novom Sadu. Strogo je zabranjeno korišćenje teksta u celini, dela teksta ili fotografije bez prethodnog odobrenja autora.

389

Autor teksta: Milan Vraneš

Milan Vraneš
Rođen januarskog podneva ’86. u Somboru, deceniju i frtalj vršilac dužnosti Novosađanina. Preduzetnik. Dizajner. Sviram gitaru. Vodim psa u šetnju. Pišem. Pevam pod tušem. Roker u duši. Igram tenis. Iznova se radujem Italiji. Sledim svoje misli. Perfektno se služim smeškom. Ima toga još…Saznaj više

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *